Zalivena pita od kokosa

Da li bih ovu pitu a kako je u originalu dat recept mogla nazvati baklavom od kokosa, nekako mi nije odgovaralo. Pre svega jer nije po teksturi ni nalik baklava nego nekoj finoj mekoj sortanoj slatkoj piti. Pre bih joj dala ima Zalivena pita.

Malo sam bila i skeptična kada je u pitanju kokos ali sastojci su takvi da je ova pita zaista pokupila sve pohvale i naravno rado ćemo je praviti opet.

Sastojci:

1 pakovanje tankih  kora

5 jaja

2 dl ulja

2 dcl  jogurta

4 dcl šećera

200 gr kokosovog brašna

1 prašak za pecivo

Za sirup

4 šolje od 2dcl  šećera

5 šolja od 2 dcl  vode

1 vanilin šećer

Priprema pite:

U veći sud sam prvo umutila jaja sa šećerom, naravno mikserom pa dodala jogurt, ulje prašak za pecivo i kokosovo brašno. Sven a samom kraju dobro sjediniti pomešati da se sve lepo poveže.

Na dno podmazanog pleha staviti 2 kore, pa fil. Opet staviti 2 kore, pa fil, ponoviti sve dok se sastojci ne utroše. Na kraju staviti 3 kore na sam vrh tepsije.

Iseći  pitu na rombove ili kocke, pa premazati uljem.

Pekla sam na  200 C dok ne porumeni, oko 40 minuta.

Iskoristite pečenje pite za pripremu sirupa :

Staviti vodu i šećer da provri, pa potom sve lepo kuvati na umerenoj vatri još 10 minuta.

Pred kraj dodati i vanilin šećer.

Kada se pita ispeče i malo malo prohladi preliti je sirupom.

5 najboljih vojvođanskih čušpajza

 Pretpostavljam da se danas reč Čušpajz veoma retko upotrebljava kao što se rekla bih veoma retko i kuva ��

Lično smatram da  danas nema tog da ga tako nazovem „fensi“ jela koja može da nadmaši  najjdnostavniji čušpajz — krompir, šargarepa, boranija, tikvica... sve što je sezonsko.

Čušpajz ne traži mnogo: malo luka, kašika brašna, prstohvat ljubavi i strpljenja. Može biti lagan, može biti kremast, može se služiti uz jaje na oko, faširanac ili samo parče hleba koje upije svaki zalogaj.

U vremenu kad svi negde  jurimo, čušpajz nas podseća da je sporost ponekad najukusnija.

Reč čušpajz u Vojvodini nije samo naziv za jednostavno povrtno jelo — to je jezički vremeplov, trag kulturnog mešanja i svakodnevne mudrosti. Iako danas zvuči domaće, to ime zapravo ima nemačko poreklo-poteklo je od reči Zuspeise, što u nemačkom znači „prilog uz glavno jelo“.

Kako su se kroz vekove u Vojvodini mešali narodi — Nemci, Mađari, Slovaci, Srbi, Rusini — tako su se mešali i jezici. Nemačka reč Zuspeise je u narodnom govoru postepeno postala „čušpajz“, prilagođena fonetski i duhovno vojvođanskom uhu. Jer, u Vojvodini se sve mora reći sa dozom šarma, pa i kad se kuva boranija.

Kako se u mojoj kući i dalje kuva ovo je mojih prvih 5-pet po starinskim receptima Čušpajzologije.

 

1. Čušpajz od šargarepe- najzdravija i najukusnija varijanta priloga uz meso, možete ga praviti i klot i sa mlekom.

Potrebno je:

1kg srednjih šargarepa

1dcl ulja

so ili vegeta, biber

Priprema:

Šargarepa se izrenda na rende za bundevu, i zatim se u šerpi ugreje ulje, stavi izrendana šargarepa, koja će i sama da pusti malo tečnosti, i tada se lagano dinsta. Posoliti po ukusu. Kada safta-tečnosti šargarepe ponestane doda se malo vode i na laganoj vatri se dinsta, da ona postane mekana. Voditi računa da je ne prekuvate, jer će se sva raspadati i neće zadržati svoj oblik. Po ukusu dodati bibera i seckanog peršunovog lista ako volite.

2. Čušpajz od tikvica- često odlična i kao samostalan obrok, moja baba je volela u njega da doda i malo šećera što mu je davalo fantastičnu aromu

Potrebno je:

1kg mladih tikvica

2 glavice luka

brašno

aleva paprika

sirće

ulje

so

pola litre kuvanog paradajza

 

Priprema:

Tikvice izrendati na krupniju rendu, kao za jabuke kada rendamo  pre pravljenja pite. Posolite ih i ostavite ih malo u posudi da puste vodu.

Luk isecite na sitne kockice pa izdinstajte na malo ulja. Tikvice ocedite pa dodajte luku, dinstajte dok se tečnost ne ukuva.

Potom pospite sa dve kašike brašna i jednu kašiku aleve paprike, dobro promešajte da se ne zgrudva, nalijte kuvani paradajz i  pomešajte.

Kada provri dodajte sirće. Moja baba je dodavala u ovaj čušpajz i malo šećera, pa ko voli nek izvoli

 

 

3. Čušpajz od sočiva-U prošlosti mnogo češće kuvan, danas u glavnom rezervisan za Badnje veče u posnoj varijanti ili kao prilog uz Ćufte kao brzi ručak

Veliki luk očistite i narendate u šerpu, dodate kašikicu masti ili ulja i luk izdinstate. Zatim dodate sočivo koje ja uvek prvo operem pa potom prospem tu vodu i ostavim da odstoji u novoj vodi nekih 15 min. Kada sočivo dodate u dinstani luk, sipajte vode toliko da ono bude pokriveno tekućinom, i smanjite vatru da se sve fino kuva. Ja dodam i kašikicu soli ili nekog drugog začin. Možda će vam tokom kuvanja biti potrebno da dodajete još malo vode, ali uvek i kada treba dodajte malo po malo. Kada sočivo omekša ja dodam u njega i kašikicu brašna i nalijem 1 dcl svežeg domaćeg soka od paradajza.

Možete sočivo još dodatno začiniti po želji vašim omiljenim začinim

4. Čušpajz od španata i mleka- Španat na vojvođanski način, zdrav i pre ukusan prilog uz fašire a bogami i uz ribu. Na ovaj način slobodno možete da kuvate i sa blitvom

Priprema : potreban vam je naravno španat oko 500g. Operite ga i obarite, tačnije ja to radim tako što kad voda provri stavim ga kratko u tako vrelu kipuću vodu , malo utišam vatru i probarim kratko-par minuta. Iscedite ga i potom nožićem isecite-usitnite. U tiganj ili u veću šerpu stavim malo ulja, i prvo 4-5 čenova belog luka sitno isečem i propržim na ulju. Dodam španat i par minuta sve to lepo malo izmešam na laganoj vatri. Zatim umešam kašiku brašna i 2dcl mleka i sve lepo i lagano mešam dok se malo ne zgusne.

5. Čušpajz od kelerabe-Potpuno zaboravljen i čušpajz i keleraba, ali meni i dalje ukus detinjstva.

 

Sastojci:

3 kelerabe

2 mlada crna luka

1 puna kašika brašna,

vezica peršunovog lišća,

2 kašike ulja,

sirće

so i biber po ukusu.

Priprema:

Kelerabe ogulite, operite i narendajte ih na krupnije rende, ili ih iseckajte na manje kockice. Crni luk takođe iseckajte na sitne kockice.

U šerpu sipajte ulje i iseckani luk. Pržite luk dok ne postane staklast, a zatim dodajte i kelerabu. Posolite, pobiberite i prelijte vodom koliko sve da bude prekriveno. Poklopite i kuvajte (dinstajte) na niskoj temperaturi, uz povremeno mešanje, dok keleraba ne omekša.

U šoljici umešajte vodu u brašno i tu mešavinu sipajte, uz mešanje, u skuvane kelerabe. Ostavite da čušpajz prokuva kako bi se sos dovoljno zgusnuo.

Na kraju kuvanja dodajte iseckan peršunov list i po ukusu zakiselite čušpajz od kelerabe.

Čušpajz od kelerabe

 U svetu brzih obroka i egzotičnih recepata, ponekad je pravo osveženje vratiti se klasici. Keleraba, skromno povrće koje često prolazi nezapaženo, u ovom receptu dobija glavnu ulogu. Čušpajz od kelerabe je jedno od onih jela koje miriše na detinjstvo, na kuhinju naših baka, na toplinu doma. Lagano, hranjivo i savršeno uz komadić kuvanog mesa ili samo krišku domaćeg hleba – ovo jelo zaslužuje da ga ponovno otkrijemo.

Keleraba je zapravo vrsta kupusa, iako svojim izgledom više podseća na korenasto povrće. Bogata je vitaminom C, vlaknima i antioksidansima, a posebno je cenjena u narodnoj medicini zbog svog blagotvornog delovanja na probavu i imunitet. U nekim delovima Evrope zovu je i "zemaljska jabuka" – zbog blago slatkastog, osvežavajućeg ukusa.

Sastojci:

3 kelerabe

2 mlada crna luka

1 puna kašika brašna,

vezica peršunovog lišća,

2 kašike ulja,

sirće

so i biber po ukusu.

Priprema:

Kelerabe ogulite, operite i narendajte ih na krupnije rende, ili ih iseckajte na manje kockice. Crni luk takođe iseckajte na sitne kockice.

U šerpu sipajte ulje i iseckani luk. Pržite luk dok ne postane staklast, a zatim dodajte i kelerabu. Posolite, pobiberite i prelijte vodom koliko sve da bude prekriveno. Poklopite i kuvajte (dinstajte) na niskoj temperaturi, uz povremeno mešanje, dok keleraba ne omekša.

U šoljici umešajte vodu u brašno i tu mešavinu sipajte, uz mešanje, u skuvane kelerabe. Ostavite da čušpajz prokuva kako bi se sos dovoljno zgusnuo.

Na kraju kuvanja dodajte iseckan peršunov list i po ukusu zakiselite čušpajz od kelerabe.

 

Pekmez od šljiva iz rerne — bez muke, s puno ukusa

Kad šljive zamirišu, zna se — jesen je na pragu, a kuća se puni mirisima iz dvorišta gde se u oranijama kuvao pekmez najčešće na jesen od šljiva a bogami i pekao u šporetu u rerni— tiho, polako, bez stajanja 

U kuhinji, rerna radi punom parom, a stare tegle čekaju svoj red — da se napune slatkom tamom, gustim pekmezom koji miriše na detinjstvo i na rum  da ga zaokruži i da  mu da onu dubinu koju imaju stare pesme i zaboravljene priče. Rum ne dominira — on šapuće i baš ta šapat čini razliku.

Potrebno je:

5 kg zrelih šljiva 

500 g šećera (može i manje, po ukusu)

1 vanilin šećer (po želji)

Prstohvat soli

 Priprema pekmeza ide na jednostavan sledeći način:

Šljive oprati, i  očistiti od koštica te staviti u veliki pleh za šporet-

(danas to može da bude i veća vatrostalna posuda) Dodaj šećer, vanilin šećer i so, pa sve lagano promešati.

Potom pleh sa šljivama stavite u rernu na 150C i to 15 minuta, a zatim pojačajte na 200C .

Šljive će se lagano peći a vi će te drvenom varjačom promešati iste ali ne previše često.

Kada se šljive praktično "rastope" i počne da se odvaja smesa od tepsije prilikom vašeg mešanja znači da je gotov. Tada dodajem rum na ovu količinu ide 05 dcl na 1kg.

Izlijte ga u čiste teglice, zatvorite te okrenite naopačke i ostavite da se ohladi.

Ako voliš da pekmez ima onu starinsku notu, dodaj na kraju kašičicu mlevenih suvih šljiva ili malo cimeta ili karanfilića može da napravi čudo.

Vrdnička Ravanica — Svetinja u srcu Fruške gore

U samom centru Vrdnika, na južnim padinama Fruške gore, uzdiže se manastir Ravanica — duhovna oaza i istorijski dragulj Srema. Iako se ne zna tačno kada je osnovan, najstariji pisani tragovi o manastiru potiču iz turskih popisa iz 1566. godine, kada je crkva bila posvećena Svetom Jovanu Krstitelju.

Prekretnica u istoriji manastira dogodila se 1697. godine, kada su monasi iz srpske Ravanice, bežeći pred Turcima, doneli u Vrdnik mošti kneza Lazara. Od tada, manastir je poznat kao Vrdnička Ravanica, a crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem, u znak duhovne veze sa originalnom Ravanicom.

Tokom 19. veka, zbog velikog priliva vernika, podignuta je nova crkva — monumentalna građevina sa baroknim ikonostasom, zvonikom i konacima. Osvećena je 1811. godine, kada su mošti kneza Lazara svečano prenete u njen oltar. Danas, Vrdnička Ravanica čuva ne samo duhovno nasleđe, već i umetničke dragocenosti: ikonostase, freske i predmete iz riznice, uključujući i pokrov koji je izvezla monahinja Jefimija.

Manastir Vrdnik nije samo mesto molitve — on je i čuvar srpske istorije. U njegovoj riznici nalaze se dragoceni rukopisi, ikone, pokrov kneza Lazara koji je izvezla monahinja Jefimija, kao i stari psaltiri i mineji. Tokom vekova, bio je i bolnica, i utočište, i mesto okupljanja naroda u teškim vremenima.

Šta kuvaju Monahinje?

Monahinje u Vrdniku pripremaju hranu po starim receptima, često koristeći biljke iz Fruške gore i proizvode iz sopstvenog vrta. Njihove trpeze su posne, jednostavne, ali bogate duhom:

• Proja sa koprivom

• Čorba od pasulja i pečuraka

• Kompot od dunja

• Domaći med i biljni čajevi

Sve se priprema sa ljubavlju i pažnjom, često za goste, hodočasnike i vernike koji dolaze da obiđu jedan od najznačajnijih Manastira na našoj Fruškoj Gori.

Pored kuhinje i bašte, monahinje brinu o manastirskoj riznici, ikonama, rukopisima i freskama. One su i domaćice Vidovdanskog sabora, kada se manastir pretvara u mesto okupljanja naroda, pesme, molitve i sećanja.

Kompot -Dunst od krušaka

Kad zatvorim oči i pomislim na jesen u ravnici, ne vidim samo boje koje su najlepše u jesen na selu, nego osećam i  mirise. 

Miris pečenih paprika, pa zatim miris pekmeza,  kuvanog paradajza iz oranije  al najviše miris  onaj poseban, slatkasti miris koji dolazi iz bakine kuhinje dok krčka kompot od krušaka jer je u njega stavljala i zrna karanfilića od kojih je mirisala cela kujna.

U Kuhinji ravnice, kompot nije samo način da sačuvamo plodove — to je način da sačuvamo priče, sećanja i toplinu doma. 

Sećam se potom da je baka tegle  ređala na okrugli beli sto iz gonka  nakojem je bio stolnjak sa ručno vezenim cvetovima, te da je dok se para još dizala iz tegli,  Baka  uzela jednu krušku, probala je vrhom kašike, klimnula glavom i rekla: „Ove su taman.“ Nije bilo mera, samo osećaj — i to je ono što je činilo svaki kompot posebnim.

U tim trenucima, kuhinja je bila svet. Spokojan, topao svet u kojem se vreme uspori, a obične stvari — kao kruške u vodi — postanu dragoceni zalogaji sećanja. 

Danas, kad pravim kompot, ne pravim ga samo za zimnicu nego  da sačuvam deo tog sveta iz mojih sećanja, da ga zatvorim u teglu i otvorim kad mi zatreba mir.

U ravnici, jesen ne dolazi tiho. Donosi šuštanje lišća, zlatne plodove i mirise koji bude uspomene. Među njima, kompot od krušaka zauzima posebno mesto — jednostavan i posebne arome  to nije samo recept, to je ritual koji se prenosi s kolena na koleno.

 Recept iz bakine sveske

Sastojci za 2 kg krušaka

2 kg zrelih, ali čvrstih krušaka

300 g šećera (po ukusu)

par karanfilića

voda -toliko da prekrije voće u šerpi najbolje staviti na 2kg oko 600ml vode

Priprema:

Kruške oljuštiti, očistiti od semenki i iseći na četvrtine. U šerpu sipati vodu, dodati šećer i začine. Kada voda provri, dodati kruške i kuvati 10–15 minuta dok ne omekšaju, ali da zadrže oblik. Vruć kompot sipati u sterilisane tegle (Steriliši tegle i poklopce -najlakše u rerni na 100°C ili u ključaloj vodi ) Pažljivo sipaj kruške, pa preko njih vruć sirup do vrha.

 U svaku teglu stavi nekoliko karanfilića,  zatvoriti i okrenuti naopako da se vakumira. Po želji, možeš ih pasterizovati u rerni (na 80°C oko 20 minuta) ili u vodi.

 Saveti iz Kuhinje ravnice

Ako voliš aromatičniji kompot, dodaj zrnce vanile ili malo muskatnog oraščića.

Za rustičniji izgled, ostavi kruške sa korom — samo ih dobro operi.

Ako praviš veću količinu, koristi šerpu sa širokim dnom da se voće ravnomerno kuva.

Pikantni mladi beli krompirići

Davnih dana beli krompir je pored  crvenog zauzimao posebno mesto u kuhinji Vojvođana, a pre svega kada su se pripremale čorbe i variva te pire  od kuvanog krompira zbog svog karakterističnog svojstva da se  brzo pre svega skuva te brašnjavosti koja daje gustinu čorbi i lakoću pripreme pirea.

Danas pomalo zaboravljen te iako skroman, ali moćan sastojak, u pravim rukama postaje zvezda svakog obroka, sećam se takođe da je moja baka tačno znala i klasifikovala za koje jelo će pripremiti koju vrstu krompira što sada čini mi se retko ko i radi ili jednostavno ni ne zna da postoji:

Sastojci:

1 kg belog krompira najbolje domaćeg, sa pijace

3 kašike suncokretovog ulja

1 kašičica aleve paprike

½ kašičice ljute mlevene paprike

1 kašičica belog luka u prahu

So i biber po ukusu

Svež ruzmarin ili suvi peršun (po želji)-ja ih ovog puta nisam dodavala jer sam aleve paprike stavila malo više pa da ne preterujem i da krompir ne izgubi i svoj ukus.

Priprema:

Krompir oljuštiti, oprati i iseći na četvrtine ili štapiće ili ako imate mladi manji krompir a to je još bolje, oljuštite kožicu i ostavite u celini.

U velikoj činiji pomešati ulje sa začinima. Dodati krompir i dobro promešati da se svaki komad obloži začinskom marinadom.

Rasporediti krompiriće u pleh, pleh možete  obložiti  papirom za pečenje.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne postanu zlatno-hrskavi.

Po želji dodati sveže začinsko bilje pred kraj pečenja.

Ovi pikantni krompirići savršeni su uz laganu sezonsku salatu, domaći ajvar ili jogurt sa belim lukom. Idealni su kao prilog uz roštilj, ali i kao samostalan obrok za večeru uz čašu vina iz fruškogorskih vinograda.