Sočna torta od jabuka

Jesen je idealno vreme za pripremu poslastica a tu mislim na torte , kolače, pite, štrudle sa jabukama.

Jabuka inače I moja omiljena voćka počinje u jesen da dominira, I nekako ne mogu da zamislim da mi prođe nedelja a da barem nešto ne napravim od nje.

Moja mama I dan danas voli da kada peče bundevu u šporetu ispeče i “po di koju jabuku”.

Takve pečene jabuke su neverovatno slatke I nema potrebe da se na njih stavlja šećera.

Mama obično za njih kaće da su “med, medenković”.

Torta od jabuka možda za današnje vreme zvuči malo pretenciozno, ali  davnih dana, torte su zaista I bile popu ove.

Veoma je ukusna I sočna pa otud I njen naziv.

Za početak pripreme  torte potrebno je da napravite pire od jabuka za koji vam je potrebno:

3 veće jabuke

250ml soka od jabuke

1dcl šećera

Malo mlevenog klinčića i cimeta, ili još bolje ako imate onaj začin za medenjake 😊

Malo soka od limuna

Priprema sosa:

Jabuke očistite I isecite na što sitnije kocke, stavite ih u šerpu te dodajte sok i ostale sastojke.

Kuvajte. Kada su jabuke obarenea to će biti vrlo brzo, ostavite ih da se ohlade a potom od njih napravite fini pire.

Ostavite pire po strani I zatim umutite penasto 200g putera sa 2 šolje od 2dclšećera.

Kada smesa bude softana dodajte sledeće:

3 šolje od 2dcl brašna

Možete dodati i kašikicu cimeta ili začina za medenjake

Sve lepo sjedinite I na samom kraju dodajte 2 kašike praška za pecivo.

Iseckajte još jednu jabuku na sitne kocke I sve lepo izmešajte, ten a samom kraju dodajte pire od jabuke.

Smesu izlijte u okrugli pleh sa štipaljkom, promera 24cm I pecite na 180C oko 1h.

Pečenu tortu preliti sa mlakim  prelivom koji ste napravili od

200g smeđeg šećera

150ml slatke pavlake

100g putera

Torta Rigo Janči

 Verovatno ste svi već čuli tužnu ljubavnu priču o crnoputom violinisti Rigo Janči, i njegovoj ljubavi sa belgijskom princezom, pa čak i o legendi priče da je ova torta osmišljena u njihovu čast, od strane poslastičara iz Budimpešte.

Ja bih ovde ipak pisala o ovoj torti, odnosno prvobitno o kolaču koji je bio užitak starijim Novosađanima i najbolje se pripremao u poslastičarnici Nešić u Novom Sadu.

Moja tetka i mama su , obzirom da su živele blizu poslastičarnice Nešić u Pašićevoj, često išle tamo na kolače i tetkin omiljeni recept je bio kolač Rigo Janči a mama je volela Pariske korpice.

Obzirom da smo mi u kući svi znali za ovaj kolač jer kada se pričalo o sećanjima, tetka bi uvek rekla:

-Kad sam išla kod Nešića, uvek sam jela Rigo Janči..

Tako da su tu priču u našoj kući već i vrapci znali 😊

Danas, pomalo začuđujuće ali kada bi ste anketirali neku mlađu osobu na ulici Novog Sada, sumnjam da bi bilo šta znala ili uopšte probala ovaj kolač, ili da je pravila kod kuće.

Tako da rezimiramo ovo je onaj pravi recept iz davnih dana, sa dosta čokolade, i po malo ruma.

Potrebno je za koru:

7 jaja

prstohvat soli

150 g šećera

120 g oštrog brašna

40 g kakaa

Za preliv kore:

1 dcl mleka

1 kašikica ruma

Za krem:

300 ml slatke pavlake

300 g čokolade za kuvanje

Za glazuru:

100 ml slatke pavlake

100 g čokolade za kuvanje

Priprema kore:

Jaja odvojte u smislu belanca od žumanca, i žumanca sa jedne strane penasto umutite sa šećerom.

Belanca umutite u čvrst sneg pa zatim dodajte kakao i brašno a potom i žumanca sa šećerom.

Kao što vidite u koru ne ide prašak za pecivo, ali to ne treba ništa da vas brine.

Obložite pleh, sa papirom za pečenje, ja sam koristila okrugli pleh  promera 24 cm.

Izlijte koru i pecite je na 180C oko 40 minuta.

Pečenje kore je posebno individualno jer svaka rerna drugačije peče, posebno u ovim nekim novim vremenima sa milion novih proizvođača, te je najbolje da vreme odredite iz nekog svog iskustva ili povremeno proveravate da li je kora pečena.

Koru nakon pečenja ostavite da se hladi, pa tek kada se dobro prohladi presecite na dva jednaka dela.

Priprema fila:

Kao što vidite fil se priprema od isključivo dva sastojka, te iz tog razloga se trudim da oba budu vrhunskog kvaliteta a tu mislim načokoladu od 77% kakaoa, i slatku pavlaku koja je malo mekše strukture.

Prvo sam pripremila slatku pavlaku, a zatim otopila čokoladu na pari i lagano sve pomešala.

Sad filovanje ide na sledeći način.

Prvo smestite donju koru i poprskajte je sa mlekom i rumom, te nanesite fil, i stavite gornju koru te istu ponovo osvežite sa mlekom i rumom. Mleko i rum možete da dodate malo više ali pazite da ne preterate obzirom da treba da se u torti zadrži intenzivan čokoladni ukus.

Na gornju koru na samom kraju stavite glazuru od čokolade. 

Kao što se da primetiti u ovu tortu ide tačno 400g čokolade za kuvanje, te ona zaista i podseća na šarmantnog garavog muzičara.

Restoran Cafe Veliki

Ukoliko ste nekada imali gosta , posebno ako je stranac ili nikada nije bio u Novom Sadu, onda ga većina Novosađana, onako po difoltu odvede u restoran domaće kuhinje –Restoran  Veliki, jer je izbor hrana, autentično vojvođanski, uključujući divan ambijent i jako dobru lokaciju u centru grada u Pašićevoj ulici.

Kao što sam već naglasila hrana je zaista raznovrsna, uključujući onaj našu doro ukusnu kombinaciju zvanu „meso+voće“, tako da ovde možete da se odlučite za kombinaciju sa višnjama, ukoliko volite kiselkasto, ili sa jabukama, iskreno preporučujem za one koji nikada do sada nisu kombinovali meso sa povrćem, da odaberu kiselkastu kombinaciju jer može da se dogodi da vam bude malo muka  u slatkoj varijanti sa jabukama.

Možete se naravno odlučiti i za neke već proverene i klasične varijante kao što su Slovačka kajser kobasica ili banatski fašir te perklet i mađarska gulaš čorba-jako jako dobra!

Takođe ovde možete da pojedete i veoma ukusne pihtije, nisam sigurna da li sam ih našla na meniju na bilo kojem drugom mestu u gradu.

Slatki meni pored rezanaca sa makom ubačena i Šomloi galuška, mislim da je to jedino  u gradu gde možete da probate ovaj genijalni, tradicionalni mađarski specijalitet.

**Galuške potiču sa Severo-zapada Mađarske, iz oblasti Šomlo koja je poznata po malom ugašenom vulkanu oko kojeg se prostiru vinogradi. Šomloigaluške se prave od 3 različite piškote, vanila fila, preliva od ruma i čokolade i šlaga od slatke pavlake od gore.

Da ne bih mnogo dužila obzirom da nema primedbe, redom fotografije te možete i sami da izaberete šta bi ste sve probali ako vas put navede u Restoran Veliki

 

Beč-Austrija I deo

Položaj naše Vojvodine je tako dobar da za nekoliko časova komotno možete da stignete do moja dva omiljena grada Beča i Budimpešte.

Da me ne razumete pogrešno da sad ja tu nešto ne filozofiram, u vezi te dve prestonice, ali zaista su to gradovi u kojima se u svakom smislu te reči osećam kao kod svoje kuće.

Beč izuzetan, u svakom smislu reči, i kulturno i higijenski i istorijski grad. Za nas Vojvođane nekada u prošlosti-centar čitavog našeg sveta.

Ono što preporučujem je da se u njega mora dolaziti bar najmanje deset puta kako bi ste sve obišli natenane a ne pretrčali u dva dana.

Svaka zgrada, svaka ulica u svakom be cirku je vredna pažnje i urađena sa merom i logikom. Svaka zgrada priča za sebe, muzej u malom.

Zgrada u kojoj sam ja nekoliko puta boravila je izgrađena 1903. godine, i u perfektnom očuvanom stanju je, pri tom na svakom spratu imate česmu sa vodom u hodniku i toalet-muški i ženski koji su više nego čisti i očuvani te iako se ne koriste vrata su uvek otvorena, pretpostavljam za ne daj bože 😊 dok česme i dalje rade  i leti ako ožednite dok se penjete na vaš sprat, možete da gucnete divnu hladnu , zdravu vodu.

Kako je o Beču potrebno pisati i pisati nekoliko  strana, ovde ću izdvojiti moja omiljena mesta.

1.Dvorac Belvedere

Belvedere  izdvajam na prvo mesto iako svi uvek  kada se vrate oduševljeno govore : Šenbrun, Šenbrun…

Impresivan dvorac Eugena Savojskog kojeg i lično volim jer je njegov život u većem delu imao uticaj i na naše područje, sastoji se od donje i gornje rezidencije-dvorca.

Zaista ali zaista ova građevina i spolja i unutra zaista odgovara u svakom smislu reči -Dvorac, baš onako kako ste ga zamišljali.

Takođe još jedan plus za Belvedere je taj što od 2016 godine možete da vidite i dela mog omiljenog slikara Gustava Klimta, kao na primer njegovu nadaleko čuvenu sliku-Poljubac.

Primedba: Iza velelepnog dvorca nalazi se divan park sa fontanama koji nažalost u letnjem periodu deluje veoma suvo i nekako prestavlja vizuelni kontrast od grandiozne građevine, te mislim da bih nekako trebali ovaj deo šetališta -parka dodatno da se navodnjava kako bi zaista bio zelen.

2. Bečka Opera

Nažalost do sada nisam imala priliku da pogledam neko ostvarenje koje imaju na repertoaru pre svega iz razloga što su za mene karte zaista trenutno preskupe i kreću se od 300 EUR pa do nekih 1000 EUR, te se moraju znatno ranije rezervisati itd, što takođe za sada za mene nije moguće jer ja nikad nemam plan duži od mesec dana 😊

Primedba: ukoliko prvi put dolazite u Beč u samostalnoj režiji, pogotovo ako dođete u jeku turističke sezone, veoma teško da će te prići Bečkoj operi od turista, koji se tamo ili slikaju ili tiskaju jedni pored drugih, te sam jednom prilikom ja od mnoštva ljudi jednom pomislila da se neto desilo ispred zgrade pa se ceo Beč okupio da vidi šta se dešava.

3. Dvorski vrt

Pored toga što imate mogućnost da vidite jednu impresivnu, megalomansku građevinu, Dvorski vrt izdvajam iz razloga što mi se veoma dopada kakao Bečlije provode vreme u njemu i to na način što se prave izleti uz hranu i piće, ali na veoma divan miran način, čak sam videla i par onako baš estetskih kombinacija tipa, karirano ćebe, divne posude sa hranom, lepe devojke koje se smeškaju i uživaju uz neko vince.

Primedba: Turisti, naravno i ja među njima, jednog puta ih je zaista bilo izuzetno mnogo te nije bilo mesta ne sesti nego verovatno doći ujutro u 6h ako želite praviti izlet*naravno da zauzmete mesto.

4. Trg Marije Terezije

Za nas Vojvođane možda subjektivan osećaj, zbog zasluga koje osećamo prema ovoj vladarki.

Megalomanski spomenik okružen prelepim cvećem, klupicama za sedenjem, konji u kasu takođe ogromni, što sve čini ovo mesto nekako veličanstveno baš kao što je bila i sama Marija Terezija.

Primedbe:-nemam

Takođe ovde ću i napisati gde sam prvi put jela Bečku šniclu i naravno čuvena Saher torta.

Poslastičarnica Saher

Sama poslastičarnica je u centru tik pored Opere i nema šanse da je promašite. Nekoliko puta sam videla da su redovi za ulazak bili predugački, a nekad ih ni nema, verovatno zavisi od dana.

Parče torte je srednje veličine dok mu cena svake godine raste te je u 2024. godini iznosilo EUR 9.90.

Sama poslastičarnica se sastoji iz dva dela, jednog gde možete popiti kafu i pojesti Saher ili neku drugu tortu i drugi deo u kojem možete kupiti upakovane gotove Saher proizvode.

Poslastičarnica je veoma lepo uređena, Saher se servira sa slatkim šlagom-vrhnjem koji je preukusan, i toliko lepo napravljen, da se meni lično više svideo od torte.

Što se tiče same torte, meni lično je bila ukusna, ima dosta pekmeza i jedina zamerka bi mi bila da je ta sama kora nekako malo suva-da li je do mene ali očekivala sam neku mekšu čvrstiju verziju, ni sama ne znam zašto. Verovatno sam očekivala previše 😊

Naravno Bečke Šnicle

Šnicle sam jela u Restoranu…., vodeći se onom kud svi tu i mali Muja.

Pored dve šnicle od svinjskog mesa, uzeli smo i dve krompir salate i dva piva, a dok smo sve to čekali naručili smo Valdorf salatu -jer smo bili „zdravo gladni“-

Sve je iskreno bilo više nego pre ukusno, šnicle zaista pozamašne, meke i baš sam je jedva savladala. Pivo je bilo medium, veoma ukusno, krompir salata sočna i baš kako treba.

Valjda što smo nju prvu jeli, Valdorf salata mi je ostavila najbolji utisak 😊

Sam račun na kraju naše balade je bo malo previsok, ali  nije mi žao da platim, ukoliko je hrana zaista bila dobra i odlično spremljen i kvalitetna, što je ovde i bio slučaj.

Krem torta

Ne znam da li se i vama dešava da vam jedan mesec bude totalno prebukiran sa rođendanima-čitaj svi u kući imamo rođendan u istom mesecu, plus ako vam se tu prikače i svečari i seoski kirbaj, pa onda stvarno em što dobijete koji kilogram viška, morate i pored toga što ste zaposleni non stop da pripremate rođendansku tortu ili sitne kolače.

Ova torta je moj skromni doprinos za ideju kako da brzo napravite tortu ukoliko vam rođendan pada na radni dan, a na primer proslavu planirate za vikend.

Takođe ovde sam prvi put koristila p prašak za puding bez kuvanja i veoma mi se dopao, mada nemojte da preterate sa miksanjem tokom pripreme jer će biti malo “žilav”,

Tortu možete praviti i četvrtastu ukoliko imate okvir za modlu, ili okruglu prečnika 24 cm.

Potrebno vam je za početak jedno zamrznuto pakovanje lisnatog testa od 250g-dve ploče. Kada se odmrznu oklagijom ih rastinjite u veličinu pleha i donju koru ispecite da ostane cela, a gornju koru pre pečenja testa nožem isecite na parčad tako da će te tortu kad ovu koru staviti kao poklopac lakše isečete.

Sad priprema fila:

2 gotova pudinga od vanile, možete naravno i od čokolade, ja doduše nisam videla da ima, a i volim više vanilu, nekako mi sama torta izgleda nežnije.

Prah šećer po ukusu.

500ml slatke pavlake, ja predlažem ovde jednu izmenu a to je da militražu slatke pavlake smanjite na 400ml nekako se dobije puniji ukus fila.

Priprema fila počinje tako što ćete u jedan sud prvo pripremiti gotov puding prema uputstvu sa kesice, i naravno po ukusu pošećeriti. Povedite računa ukoliko vam je i slatka pavlaka slatka da ne preterate😊

U drugi sud sada umutite slatku pavlaku i potom sve sjediniti. Bilo bi najbolje da ova dva fila sjedinjujete kašiku po kašiku i lagano miksate, ne velikom brzinom.

Kada ste dobili ujednačenu smesu, sledeći korak je da u okrugli pleh sa obručem prvo stavite pečenu koru od lisnatog testa, zatim fil, polako kašiku po kašiku da ne bi ste imali negde kako ja to volim da kažem “rupe” i na samom kraju gornju koru od lisnatog testa koju ste onako već pre pečenja pripremili na parčad da bi se lakše sekla.

Torta je veoma lepa i kremasta te brzo se priprema, mislim da može ko želi u nju da doda i neko kiselkasto voće jer smatram da bi ukus bio bolji obzirom da tolika količina kreme može da bude opora a voće bi je odlično ublažilo.

Pekmez od šipaka

Davnih dana priprema ovog pekmeza je bila pa rekla bih složena i iziskivala je puno vremena. Prvo, odlazak u šumu na branje, pa iako to zvuči danas interesantno, obzirom da je šipak vrlo malog ploda, nabrati jednu veću količinu je verujem bilo veoma naporno. Zatim donošenje kući i priprema prvog dela za pekmez.

Šipak ste morali da obarite, očistite izrajbate u kašu pa tek onda  od njega možete pekmez da skuvate.

Obzirom da je šipak dostupan svima, smatrao se sirotinjskim pekmezom.

Moj deda ga je najčešće mazao na palačinke,  a lično sam uverena da je pekmez od šipaka deo detinjstva svih starijih generacija uključujući i neizbežan čaj.

Danas ga nabavljamo od malih proizvođača, i sa skraćenim postupkom, što znači da se kupi “kaša” pa se samo u nju doda šećer i skuva pekmez.

Kašu možete da kupite na pijacama u Novom Sadu, ja sam moju uzela na Limanskoj pijaci, i bila je veoma povoljne cene.

Moja mera na balon od 5 litara kaše od šipka je 1,7kg šećera.

Takođe predlažem da ovu količinu kuvate u dva puta jer će te tako moći da bolje procenite koja vam je gustina skuvanog pekmeza dovoljna.

Znači potrebna vam je veća šerpa ona u kojoj obično i kuvate pekmez, izlijte polovinu kaše iz boce i dodajte pola mere šećera.

Ja kada kuvam pekmez prvo kuvam nalaganoj vatri, određeno vreme. Ne znam kako drugi ali ja nekako kada su ovako manje količine svo vreme mešam. Kada se već šećer otopio i smesa počinje polako da vri, povećam temperature i svo vreme i dalje nastavljam da mešam jer je ovo idealna prilika da vam pekmez zagori i ima onaj neki zagoreni ukus.

Kašikicom uzmem malo pekmeza i stavim na tacnu kako bih testirala gustinu, šipak u odnosu na druge pekmeze treba da bude malo ređi.

Od kaše količine 5 litara imaćete 6  tegli srednje veličine.

Pekmez od šipka je specifičnog ukusa a malo kome je poznato da je šipak izuzetno lekovit i ima mnoge vitaminske vrednosti i blagodetna dejstva na čoveka.

Ono što sam ja nažalost tek nedavno saznala je da šipak pripada rodu ruže-porodici ruža (Rosaceae) i da je jedna vrsta divlje ruže, ne znam kako to nisam i sama zaključila obzirom da su grane i listovi njegovog grma obrasle trnovima.

Otporan je na skoro sve vremenske uslove, a može se naći i pored reke, na livadi u šumi pa čak i u jarugama.

Šipak sadrži 50 puta više vitamina C od limuna i 10 puta više od crne ribizle a  1-3 svež šipak pokriva dnevnu potrebu ljudskog organizma za vitaminom C.